Zelena oaza Solarisa

Tim Solaris Resort-a, pažljivo uređuje enterijer i s posebnom posvećenošću stara se i o prostoru kojim smo okruženi, zelenim površinama, travnjacima i sadnicama ukrasnog bilja.

Od kada je zastupljena u ljudskoj delatnosti, a njeni koreni dosežu do daleke prošlosti, Hortikultura se definisala kao veština gajenja biljaka – cveća, dekorativnog drveća i žbunja, voća i povrća.

Danas se hortikultura smatra naučnom disciplinom koja se studiozno i vrlo intenzivno bavi gajenjem biljaka koje primenu nalaze u ishrani, medicini ili je, pak, u fokusu njihova estetska vrednost. U skladu sa tim, izdvaja se nekoliko ogranaka – utilitarna, ornamentalna i pejzažna hortikultura, koji nisu nužno međusobno isključujući.

Hortikultura je, međutim, i mnogo više od toga. Ona zauzima ulogu posrednika između čoveka i prirode. Savremeni istraživači, naučnici, prirodnjaci, evolucioni i ekološki psiholozi svoje teze baziraju na idejama da naši urođeni afiniteti prema prirodi na podsvesnom nivou utiču na uređenje prostora kojim se okružujemo. Edvard Vilson, harvardski prirodnjak, je u svom naučnoistraživačkom radu kao jednu od teza izneo i zapažanje da je čovek po svojoj prirodi projektovan tako da više voli da gleda u cveće i travu nego li u beton i čelik. On se između ostalog osvrnuo i na pojam biofilije koja predstavlja instinktivnu vezu između čoveka i prirode. Ta veza se manifestuje našim porivima da je podražavamo sadnjom cveća i uređivanjem zelenila.

Pejzažno baštovanstvo i cvećarstvo doimaju se tako potpuno prirodnim manisfestacijama naših urođenih insitikata da okruženje modifikujemo i uređujemo u skladu sa prirodom. Tako nastaju prostorni obrasci sa ciljem osmišljavanja forme koja bi evocirala osećanja. Takva osećanja inače podstiču priroda i prirodno okruženje. Na ovom principu počivaju neke drevne prakse zastupljene u mnogim kulturama. Jedna od njih je i Feng Šui – drevna veština koja zagovara negovanje životnog stila koji treba da je u stalnoj harmoniji sa ličnim okruženjem radi ostvarivanja potpunog sklada.

Uz to, za baštovanstvo se veruje da ima i negujuća, isceliteljska dejstva. Neka istraživanja pokazuju, da čak samo posmatranje prirode može ubrzati proces oporavka nakon nekih medicinskih intervencija, da zatim, smanjuje potrebu za lekovima protiv bolova, smanjuje nivo stresa smanjujući nivo hormona kortizola. Otuda i učestala tendencija da se bolnički prostori opremaju sobnim cvećem, ili čak ukoliko ne samim biljakama, onda bar pejsažima sa motivima prirode.

Hortikultura, a u prvom redu baštovanstvo i cvećarstvo, s posebnim osvrtom na ove njihove aspekte, sve više zadiru u oblast savremenog dizajna i predstavljaju bitan faktor u uređenju prostora. Arhitekte i projektanti, budući svesni značaja prirodnih analogija, pridaju im sve više pažnje, što rezultira, recimo, sve rasprostranjenijom upotrebom prirodnih materijala.

Tim Solaris Resort-a do najsitinijih detalja planira dizajn enterijera, međutim, i spoljašnjost i okoliš su takođe nešto čemu posvećujemo mnogo pažnje. S velikom predanošću negujemo zelene površine koje čine deo eksterijera našeg kompleksa. Svaki sunčani dan koristimo da se pozabavimo negom vrta.

U našem dvorištu vas pored brižljivo negovanih travnjaka očekuje i raskoš preko 1000 četinarskih i lišćarskih sadnica dekorativnih biljaka u topijarnim formama. To su prvoklasne školovane sadnice koje se orezuju i pažljivo neguju kako bi se oblikovale na najraznolikije načine.

Među četinrskim sadnicama, u našem vrtu su najzastupljenije Smaragd Tuja, stubasta i brzorastuća Tuja Kolumna, zatim Globoza gotovo geometrijski pravilnog kuglastog oblika krošnje. Posađeni su i Srebrni borovi, polegli četinari, Aurea Nana – patuljasta, spororastuća biljka izuzetno lepih vertiklanih grančica čija boja ostaje živopisna i tokom letnjih meseci.

Poseban ukras dvorišnog pejzaža u Solaris Resorts-u čini veliki broj sadnica Erike, baštenskog cveća, koje vodi poreklo iz Sredozemlja i sa juga Afrike, prepoznatljivo po malim, zimzelenim grmovima koji se odlikuju nežnim igličastim listovima. Erika cveta u različitim bojama, a pojedine vrste daju i cvetove diskretnog mirisa. Naglašen dekorativni efekat postiže se kada se gaji u kombinaciji sa patuljastim četinarima.

Kada je reč o lišćarskim sadnicama koje krase naše dvorište, ističe se Crvenolisna žalosna bukva – listopadno spororastuće drvo poreklom sa Kavkaza. Predstavlja izuzetan varijetet u kom su kombinovane dve atraktivne osobine. Jedno je takozvana „žalosna“ forma krošnje čije se grane spuštaju do same zemlje, a drugo su purpurno crveni do gotovo crni listovi koji se održavaju tokom cele vegetacione sezone.
Tu je i Piramidalni grab, brzorastuće drvo kog odlikuje gusta, simetrična krošnja, jarko zelenih listova koji do pozne jeseni zadržavaju zlatno žutu boju.

Zatim, Javor, poreklom iz dalekoistočnih zemalja. Javor je tradicoinalno drvo u japanksim vrtovima gde simbolizira inteligenciju. Karakteriše ga raznolikost listova koji se tokom godine stalno menjaju, pa u zavisnosti od klimatskih uslova, njegove krošnje prolaze kroz mnogo faza i poprimaju najraznovrsnije nijanse.

Nemali broj ljudi u timu Solaris Resorts-a se sa mnogo posvećenosti i ljubavi stara o vrtu. Prostor se stalno osvežava i dopunjuje novim, komplementarnim sadnicama različitog drveća i cveća, koje će nas u proleće obradovati novim cvetom. Osim što je izvanredan vizuelni i estetski doživljaj, naš vrt predstavlja pravu malu oazu i doprinosi utisku da ste uistinu na mestu na kom se s lakoćom uspostavlja skladan odnos čoveka i prirode.

Naše drage kolege se trude da nam ulepšaju dvorište. Radna akcija je krenula od ranog jutra kako bi naša, ali i Vaša mala oaza bila spremna za uživanje u poslednjim sunčanim danima jeseni.